Zdravlje na radu: Stop pandemiji – bezbednost i zdravlje na radu mogu da sačuvaju živote

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu – april 2020. godine

„Stop pandemiji – bezbednost i zdravlje na radu mogu da sačuvaju živote“

Ovogodišnji Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu  fokusira se infektivne bolesti koje se javljaju na radu, pre svega na pandemiju COVID-19, koja predstavlja veliki izazov za države, poslodavce, radnike i društvo u celini. Zbog aktuelne svetske krize povezane sa COVID-19 pandemijom ova tema je zamenila prethodno najavljenu o nasilju i uznemiravanju na radu. Osim trenutne krize, razmatraju se i problemi vezani za obnovu svih aktivnosti na način koji će sprečiti ponovno izbijanje infekcije. Tim povodom izdata je publikacija „U sudaru sa pandemijom – obezbediti bezbednost i zdravlje na radu .

Vredi navesti reči generalnog sekretara Međunarodne organizacije rada Gaja Rajdera: „Potrebne su nam posebne mere da zaštitimo zdravstvene i druge radnike koji za naše dobro svakodnevno rizikuju svoje zdravlje. Rad na daljinu predstavlja novu mogućnost da radnici zadrže svoje poslove i radna mesta. Takav rad treba da se obavlja na način da se uspostavi ravnoteža između njihovih profesionalnih obaveza i brige za decu, bolesne i stare, i naravno i za svoje zdravlje“.

Pandemija COVID-19 bitno menja način rada i svakodnevni život. Najveći rizik predstavlja za najniže plaćene radnike koji imaju najmanju zaštitu na radu i najviše su zabrinuti za svoje radno mesto, nezaposlenost i budućnost. Mnogi će osetiti psihološke posledice karantina i ekonomske recesije. Prema tome, očekuju se i trenutne i dugotrajne posledice na zdravlje radnika.

Ovo su neki najčešći rizici različitih grupa zaposlenih.

Zdravstveni radnici

Najveći rizik pada na zdravstvene radnike (lekari, medicinske sestre, laboratorijski radnici, radnici na održavanju higijene itd.). Zdravstveni radnici se u vrlo kratkom roku obučavaju za sve potrebne veštine u stanju pandemije, preopterećeni su, rade prekovremeno, donose životno značajne odluke i pod velikim su rizikom da se i sami inficiraju. Suočavaju se sa nedostatkom zaštitne opreme, testovima na virus SARS-CoV-2 i mogućnostima da se obezbedi zdravo radno okruženje, što je pojava koja se dešava u celom svetu. Kako se prioritet u obezbeđenju zaštitne opreme daje onim zdravstvenim radnicima koji direktno rade sa obolelima od COVID-19 infekcije, pojedini zdravstveni radnici ostaju bez nje, što je već uočeno u bolnicima koje zbrinjavaju druge bolesnike i u domovima za stare, u kojima je došlo do velike brzine širenja bolesti.

Radnici koji obezbeđuju osnovne potrebe jednog društva

U ovu grupu spadaju trgovci i prodavci, kurirske službe, službe dostave i samozaposleni. Priroda njihovog posle ne dozvoljava im da u dovoljnoj meri primenjuju mere socijalnog distanciranja radi sprečavanja prenosa infekcije. Radi se, pre svega, o najslabije plaćenim radnicima, često migrantima i onima koji rade u neformalnom sektoru, koji nemaju mogućnosti da rade od kuće i nemaju dovoljan pristup zaštitnim sredstvima.

Radnici koji rade od kuće

U eri razvoja digitalnih tehnologija, rad od kuće on-line bio je sve češći, ali ipak ne standardni oblik rada. Skoro preko noći, mere izolacije dovele su do eksplozije digitalnih komunikacionih tehnologija i on-line sastanaka. Nedostatak svakodnevnog ljudskog kontakta sa kolegama na poslu može dovesti do psiholoških tegoba. Pored toga, sada su u kućnim uslovima i deca koja se takođe školuju on-line i zahtevaju veću pažnju i angažovanost nego ranije. Ovo otežava uspostavljanje ravnoteže između radnih obaveza i svakodnevnog života.

Fizički radnici

Za ove radnike rad od kuće nije opcija. Oni su prinuđeni da ostanu kod kuće, neki su trajno a neki privremeno bez posla. To znači da su suočeni sa velikom neizvesnošću u vezi svoje zaposlenosti i imaju zbog toga finansijske probleme. Ova i inače najvulnerabilnija grupa zaposlenih, trpi još veći pritisak zbog gubitka posla, prihoda a često i zdravstvene zaštite.

Pandemija će ostaviti dugotrajne posledice na zaposlene, ne samo zbog COVID-19, već i zbog stresa, osujećenosti i izolacije. Treba očekivati nejednakost u zdravlju zbog pandemije i ekonomske recesije, jer kriza u većoj meri nepovoljno utiče na već obolele i invalidne osobe, kao i nezaposlene. Međutim, države ublažavaju ove posledice tako što ulažu u socijalnu zaštitu, u programe podrške i time što stvaraju veće mogućnosti za zaposlenje. Ovakve mere bi trebalo pre svega planirati za radnike iz nižih socijalnih slojeva, gde bi takve mere dale i veće efekte. Potrebna je i međunarodna saradnja i solidarnost kako bi se pomogle države sa nižim i srednjim prihodima u kojima su veće grupe zaposlenih siromašne.

Preventivne mere na radu u vezi sa COVID-19

1. Fizička distanca između zaposlenih, poslovnih partnera, mušterija, posetioca; koristiti telefon, elektronsku poštu i virtuelne sastanka on-line umesto direktnog kontakta; povećati broj smena u kojima radi manji broj radnika;
2. Higijena: obezbediti sredstva i redovno dezinfikovati prostorije; redovno i ispravno pranje ruku; pravilno kašljanje;
3. Čišćenje: uvesti redovno čišćenje radnih površina, kvaka, telefona, tastatura u radnim prostorijama; dezinfekcija u toaletima;
4. Obuka menadžmenta, zaposlenih i njihovih predstavnika o preventivnim merama u toku pandemije, pravilno održavanje i uklanjanje ličnih zaštitnih sredstava; redovno informisanje zaposlenih o situaciji u vezi pandemije na poslu i zemlji;
5. Lična zaštitna sredstva: obezbediti adekvatna lična zaštitna sredstva i način njihovog odlaganja posle upotrebe;
6. Adekvatno reagovanje: odvratiti zaposlene sa simptomima COVID-19 da dolaze na posao i obezbediti im naknadu za vreme bolovanja; omogućiti plaćeno odsustvo radi brige oko dece; obolelog koji je radio izolovati, dezinfikovati njegovo radno mesto; obezbediti zdravstveni nadzor osoba koje su sa njim bile u kontaktu.

Autor: Dr sc med Srmena Krstev