Zdravlje na radu

Danas je u svetu zaposleno skoro 2/3 čovečanstva (65%), nešto više muškaraca (79%) nego žena (52%). Socijalni i ekonomski razvoj društva zasniva se na radu građana. Za pojedince, rad obezbeđuje materijalnu egzistenciju, razvija samopoštovanje i lični identitet i predstavlja socijalnu odrednicu zdravlja.  Rad predstavlja ljudsku potrebu.

Ipak, radna sredina može biti štetna za zdravlje zaposlenih. Mnogo radnika u svetu izloženo je nedozvoljeno visokim nivoima hemijskih, fizičkih, bioloških, psiholoških i ergonomskih faktora koji mogu ugroziti njihovo zdravlje. Iako su klasične profesionalne štetnosti i dalje najzastupljenije u radnoj sredini, javlja se sve više novih profesionalnih rizika zbog uvođenja novih tehnologija, nesigurnosti radnog mesta, čestog prekovremenog rada, rada pod pritiskom kratkih rokova, povećane norme, stresa na radu, mobinga, starenja radne snage, dečjeg rada itd.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada u svetu svakodnevno umire 6 300 radnika zbog povreda na radu ili profesionalnih bolesti, za godinu dana više od 2 300 000 zaposlenih! Pored toga, još 160 000 zaposlenih oboleva godišnje od profesionalnih bolesti i bolesti povezanih sa radom, a na radu se povredi 313 000 zaposlenih. Ljudski gubici su nemerljivi, a ekonomski iznose 4% godišnjeg bruto društvenog proizvoda. Ipak, mnoge bolesti i povrede na radu mogu se sprečiti.

Međunarodna organizacija rada izrađuje konvencije i preporuke koje imaju za cilj poboljšanje uslova na radu i smanjenje posledičnog obolevanja i povređivanja. Konvencija 155/1981 i njen Protokol iz 2002. godine o bezbednosti i zdravlju na radu odnosi se na sve grane ekonomije i sve zaposlene, predlaže osnovne pravce nacionalnog zakonodavstva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i naglašava da poslodavci treba da preduzmu sve mere prevencije i kontrole i obezbede zdravo radno mesto.

Svetska zdravstvena organizacija usvojila je Globalni plan akcije za zdravlje radnika 2008 – 2017 g. čiji su ciljevi, između ostalog, potreba izrade i usvajanja zakonske regulative za zdravlje radnika, zaštita i unapređenje zdravlja na radu i poboljšanje kvaliteta rada službi medicine rada, koje bi trebalo da budu dostupne svim radnicima. Cilj je da zaposleni tokom celog radnog veka ostanu zdravi, ne obolevaju od bolesti vezanih za rad, sačuvaju radnu sposobnost, kao i da se spreči nastanak invalidnosti i prevremeno umiranje.

Grana medicine koja se bavi zaštitom zdravlja radnika jeste medicina rada. Medicina rada ima multidisciplinarni pristup zdravlju na radu, čiji su zadaci prošireni u odnosu na uži koncept prevencije i lečenja profesionalnih bolesti i povreda na radu i odnose se na sveobuhvatnu zaštitu i unapređenje zdravlja i radne sposobnosti radno aktivne populacije (zaposlenih i nezaposlenih), poboljšanje radne sredine i radnog procesa i razvoj organizacije i kulture rada.