Misija Zdravlje Misija Zdravlje
Zbog čega je značajan rak dojke?
Rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena. U našoj zemlji, rak dojke se otkrije kod oko 4300 žena svake godine a oko 1700 žena umre od ove bolesti.
Od raka dojke mogu oboleti i muškarci, ali kod njih je ovo oboljenje neuporedivo redje.
Šta je to rak dojke?
Rak dojke je izraslina u dojci koja nastaje ubrzanim i nekontrolisanim umnožavanjem njenih ćelija.
Maligni tumori, odnosno rak, predstavljaju izrasline koje se šire u okolna tkiva i organe. Putem krvi ili limfe mogu se proširiti i na udaljene delove tela i u njima stvoriti nove izrasline – metastaze.
Benigni tumori su izrasline koje ne urastaju u okolna tkiva i ne šire se u udaljene delove tela. Ne ugrožavaju život i, kada se otklone, više se ne pojavljuju.
Ko je u opasnosti da oboli od raka dojke?
Svaka žena može oboleti, pri čemu rizik raste sa godinama starosti. Iako se rak dojke može javiti i ranije, rizik počinje značajno da raste posle 40. godine starosti.
Neki faktori mogu povećati rizik za rak dojke. Medjutim, većina žena koja oboli nema nijedan od poznatih faktora rizika.
Koji su to faktori koji povećavaju rizik za rak dojke?
Rizik za nastanak raka dojke postoji kod svake žene, a neki faktori mogu povećati taj rizik iznad prosečnog. U te faktore spadaju:
- Rak dojke ili druga maligna oboljenja kod srodnika (rak jajnika, rak debelog creva i druga). Rizik je utoliko veći ukoliko se radi o bliskim srodnicima (majka, sestra) ili ukoliko je kod njih bolest nastupila u mladjoj životnoj dobi.
Nasledni faktori odgovorni su za 5 do 10% slučajeva raka dojke. - Struktura dojki i pojedina oboljenja dojki mogu povećati rizik za rak dojke..
- Dugogodišnja upotreba hormonskih preparata (hormonske supstitucione terapije) u menopauzi može blago povećati rizik za rak dojke.
- Prvi porodjaj posle 35. godine, neradjanje, nedojenje i kasna menopauza povezuju se sa blagim povećanjem rizika za rak dojke.
- Povećanje telesne težine (gojaznost) nakon menopauze.
Šta možete da učinite?
Rizik za rak dojke možete smanjiti zdravim načinom života koji podrazumeva:
- redovnu fizičku aktivnost
- održavanje odgovarajuće telesne težine (sprečavanje gojaznosti)
- zdrav način ishrane
- izbegavanje alkoholnih pića
- izbegavanje duvana.
Pored toga, ukoliko ste u mogućnosti, dojite bebu.
Ukoliko imate indikacije za uvođenje hormonske supstitucione terapije u menopauzi, treba razmotriti i dobrobiti i rizike uz obavezne preglede dojki pre a i tokom terapije.
Navedenim merama ne možete sprečiti rak dojke ali možete smanjiti svoj rizik za ovu bolest. Ono što je značajno je da zdravim načinom života smanjujete rizik i za druga maligna oboljenja, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti kostiju i zglobova ili šećernu bolest.
Uz sve ove mere, jako je značajno i da idete na redovne odnosno preventivne preglede.
Redovni pregledi
Redovni pregledi omogućavaju da se bolest otkrije u početnoj fazi kada je lečenje jednostavnije i veoma uspešno. Rano otkriven i pravilno lečen maligni tumor dojke pruža više mogućnosti za lečenje uz izvanredne šanse za potpuno izlečenje.
Koji pregledi dojki se preporučuju?
Najkasnije od 50. godine starosti svaka žena treba da započne mamografske preglede dojki i sprovodi ih na 2 godine sve do 69. godine starosti.
Kod žena koje imaju nasledne faktore ili povećan rizik zbog drugih faktora, sa pregledima se može započeti u ranijoj životnoj dobi, mogu biti u kraćim vremenskim intervalima i u kombinaciji sa drugim vrstama pregleda.
Šta je to mamografija i zbog čega je značajna?
Mamografskim pregledom mogu se otkriti veoma mali tumori veličine nekoliko milimetara ili promene u dojci koje se još uvek ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda.
Mamografija je rentgensko snimanje dojki posebnim, samo za to namenjenim aparatima.
Savremena oprema koristi izuzetno male doze zračenja koje ne mogu naškoditi.
Mamografski pregled traje oko desetak minuta.
Šta je to skrining raka dojke?
Skrining raka dojke podrazumeva redovne preglede dojki kod žena starosti od 50 do 69 godina. Ovi pregledi se sprovode kod naizgled zdravih žena, koje nemaju tegobe od strane dojki.
Republika Srbija započela je organizovani skrining program u kojem se žene navedenih godina starosti pozivaju na zakazane mamografske preglede. U program se postepeno uključuju domovi zdravlja i druge zdravstvene ustanove i pozivaju žene sa svoje teritorije. Ukoliko dobijete poziv, obavezno se odazovite jer ćete tako na najjednostavniji način obaviti ovaj veoma bitan pregled.
Ukoliko Vaš dom zdravlja još uvek nije uključen u skrining program ili ste prešli 50. godinu starosti i niste dobili poziv za mamografiju, obratite se svom ginekologu ili lekaru opšte prakse da Vas uputi na ovaj pregled.
Samopregled dojki
Preporučuje se svim ženama i sprovodi se jednom mesečno, na primer 7. dana ciklusa ili, kod žena koje više nemaju cikluse, svakog prvog u mesecu.
Obuhvata posmatranje dojki pred ogledalom i pregled dojki i pazušnih jama jagodicama prstiju.
Ako žena primeti bilo kakve promene na dojkama…
…kao što su čvorić u dojci, novonastala promena veličine ili oblika dojke, promene boje ili izgleda kože dojke, uvlačenje bradavice, pojava sekreta iz bradavice ili uvećanje pazušnih limfnih čvorova, treba odmah da se obrati lekaru.
U najvećem broju slučajeva se radi o dobroćudnim oboljenjima dojke (displazije, ciste, upale, dobroćudni tumori). Medjutim, pravu dijagnozu treba da postavi lekar nakon odgovarajućih pregleda.
Samopregled dojki
Samo desetak minuta svakog meseca potrebno Vam je da pregledate svoje dojke.
Redovnim samopregledima vrlo brzo ćete naučiti da prepoznate normalnu gradju svojih dojki i prepoznate svaku novonastalu promenu.
Najveći broj promena koji se otkriju u dojkama nisu rak već druga oboljenja dojki kao što su displazije, upala, ciste, benigni tumori i drugo. Ukoliko se radi o raku dojke, lečenje se započinje na vreme i izgledi za izlečenje su veći.
Sa samopregledima možete započeti već u dvadestim ili tridestim godinama starosti. Kod žena starosti 50 i više godina, samopregled ne može da zameni redovne mamografske preglede ali može predstavljati korisnu dopunu.
Kada se sprovodi samopregled dojki?
Preporučuje se da se samopregled dojki sprovodi jednom mesečno. Najpogodnije vreme je po završetku menstruacije, na primer sedmog dana ciklusa; žene koje više nemaju cikluse samopregled mogu sprovoditi svakog prvog dana u mesecu.
Samopregled obuhvata posmatranje dojki pred ogledalom i opipavanje.
Pred ogledalom
- Ruke pored tela
Skinite se do pojasa i stanite ispred ogledala sa rukama opuštenim pored tela.
Pažljivo posmatrajte dojke i obratite pažnju na sledeće:
- promenu veličine ili oblika i asimetriju dojki
(imajte na umu da dojke nikada nisu iste, razlikuju se i po veličini i po obliku; kada jednom upoznate svoje dojke, prilikom samopregleda tragaćete za novonastalim promenama) - promene na površini dojke kao što su otok, ulegnuće, promena boje kože
- novonastalo uvlačenje jedne bradavice
- Ruke na bokovima
Stanite ispred ogledala sa rukama na bokovima i posmatrajte dojke. Rukama snažno pritisnite bokove kako biste zategli mišiće grudnog koša i obratite pažnju da li se pojavljuje neka promena.
- Ruke iznad glave
Stanite ispred ogledala i polako podižite ruke posmatrajući dojke i tragajući za navedenim promenama.
Opipavanje
Opipavanje se sprovodi dok stojite ili dok ležite. Sprovodi se jagodicama a ne vrhovima prstiju. Prsti treba da su ispruženi i sastavljeni, ali ne previše stisnuti. Za opipavanje desne dojke koristite levu ruku, i obratno.
Počnite od periferije odnosno dela dojke ispod ključne kosti. Pritisnite dojku nežno prema telu, malim kružnim pokretima proverite da li postoji čvorić ili ulegnuće, a zatim predjite na sledeće mesto. Kada završite prvi krug, vratite se na početni položaj i ponovite postupak u sledećem, manjem krugu. Nastavićete sa koncentričnim krugovima sve dok ne opipate celu dojku odnosno dodjete do bradavice. Obično su potrebna 2 do 3 kruga.
Nakon toga, opipajte i deo dojke prema pazuhu kao i pazušnu jamu.
Nakon nekoliko samopregleda naučićete kakva je normalna čvrstoća Vaših dojki.
U donjem delu odnosno na bazi dojke možete osetiti zadebljanje koje je normalno – radi se o tkivu koje pridržava dojku.
Opipavanje u stojećem položaju – na primer tokom tuširanja
Podignite levu ruku i prema gore navedenom objašnjenju pregledajte levu dojku jagodicama desne ruke. Ponovite postupak i na drugj strani.
Opipavanje u ležećem položaju
Lezite udobno na čvrstu podlogu sa glavom na jastuku. Podignite levu ruku iznad glave, ispod leve lopatice postavite presavijeni peškir ili jastuk a zatim pregledajte dojku jagodicama desne ruke. Ponovite postupak i na drugoj strani.
