Svetski dan bez duvana, 31. maj 2017. godine

Svake godine skoro 7 miliona ljudi umire zbog duvana, 6 miliona zbog direktne upotrebe duvana, a oko 890 000 nepušača zato što su izloženi duvanskom dimu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Danas u svetu puši preko milijardu ljudi, 80% je iz siromašnih i srednje razvijenih zemalja. Ukoliko se aktivnosti na kontroli duvana ne intenziviraju broj umrlih će narasti na više od 8 miliona do 2030. godine.

Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila 31. maj svetskim danom bez duvana. Tog dana ukazuje se na različite zdravstvene i druge rizike usled upotrebe duvana i ističe potreba da sve države nastave da jačaju mere kojima se sprečava i smanjuje upotreba duvana.

Tema Svetskog dana bez duvana 2017. godine je „Duvan – pretnja razvoju“, a obeležen je pod sloganom “Reci NE duvanu – zaštiti zdravlje, smanji siromaštvo i doprinesi razvoju”.

Kampanja je ukazala da upotreba duvana predstavlja pretnju za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. Upotreba duvana dovodi do patnje, bolesti i smrti pušača, ali i osiromašuje porodice i nacionalne ekonomije i uništava životnu sredinu i održivi razvoj.

Upotreba duvana ima negativni efekat na nacionalnu ekonomiju zbog porasta troškova za zdravstvenu zaštitu i indirektnih troškova nastalih smanjenjem produktivnosti rada, nastankom invalidnosti i prevremenim umiranjem. Procenjuje se da u svetu ukupni troškovi zdravstvene zaštite zbog upotrebe duvana iznose preko bilion dolara (hiljadu milijardi), četiri puta više od svote koju duvanska industrija preko poreza i akciza uplaćuje u budžete država.

Upotreba duvana pojačava nejednakost u zdravlju, produbljuje siromaštvo, jer najsiromašniji ljudi troše manje na osnovne potrebe, na ishranu, obrazovanje, stanovanje i zdravstvenu zaštitu. Takođe, najteže posledice ima na osetljive grupe – žene i decu, koje duvanska industrija agresivnim kampanjama regrutuje kao nove korisnike duvana, ali i radom na uzgajanju i obradi duvana, koji je često skopčan sa nepovoljnim radnim uslovima. Posmatrano samo u dvanaest država koje su najveći proizvođač duvana skoro 3/4 poljoprivrednih radnika na gajenju duvana su žene (70%), a oko 1.300.000 dece mlađe od 14 godina angažovano je kroz dečji rad.

Duvan uništava životnu sredinu na više načina. Gajenje duvana zahteva velike količine pesticida i veštačkih đubriva, koji trajno zagađuju zemljište. Duvanski otpad sadrži preko 7000 hemijskih materija, uključujući i kancerogene, a duvanski dim ispušta u atmosferu tone kancerogena, toksičnih materija i gasova koji izazivaju efekat “staklene bašte” i globalno zagrevanje. Tome doprinosi i proces sušenja duvana koršićenjem fosilnih goriva. Gajenje duvana dovodi do seče šuma, zbog širenja poljoprivrednih površina, kao i zbog proizvodnje papira za cigarete i papirnih pakovanja duvana. Za proizvodnju 300 cigareta i 1,5 pakovanja duvanskih proizvoda poseče se jedno drvo. Opušci cigareta čine 30% – 40% ukupnog komunalnog otpada.

Kampanja treba da:

• dokaže pretnju koju duvan predstavlja u svim državama sveta za održivi razvoj, za zdravlje i ekonomsko blagostanje svojih građana;
• predloži mere koje država i javnost treba da preduzmu da bi poboljšali zdravlje i razvoj suočavajući se sa svetskom duvanskom krizom;
• pruži podršku državama i civilnom društvu da se bore protiv uplitanja duvanske industrije u političke procese i tako poboljšaju nacionalne politike kontrole duvana;
• ohrabri veće učešće javnosti, udruženja, lokalnih samouprava i država u izradi i primeni strategija i planova na kontroli duvana i
• ohrabri pojedince da i sami doprinesu stvaranju održivog sveta bez duvanskog dima, bilo tako što neće nikad koristiti duvanske proizvode ili tako što što će prestati da ih koriste.