Zarazne bolesti i vakcinacija

Zarazne bolesti (infektivne bolesti) su uzrokovane patogenim mikroorganizmima, kao što su bakterije, virusi, paraziti ili gljivice koje se šire drektno ili indirektno sa jedne osobe na drugu (SZO).

Uzročnik zarazne bolesti je mikroorganizam koji izaziva bolest, njegov toksični produkt ili prion.

Izvor infekcije je osoba, životinja, stvar ili supstanca sa koje se uzročnik prenosi na osetljivu osobu.

Najčešći načini širenja zaraznih bolesti su:

• fizički kontakt sa zaraženom osobom, kao što je dodir (stafilokokus), seksualni odnos (gonoreja, HIV), putem stolice ili hrane (hepatitis A) ili udisanjem kapljica (grip, tuberkuloza);
• kontakt sa zaraženom površinom ili objektom (Norvalk virus), hranom (salmonela, ešerihija koli), krvlju (HIV, hepatitis B) ili vodom (kolera);
• putem ujeda insekata ili životinja koje su prenosioci bolesti (komarac: malarija i žuta groznica, buva: kuga);
• putem vazduha (tuberkuloza ili male boginje).

Uprkos velikom razvoju medicinske nauke, zarazne bolesti još uvek predstavljaju značajan zdravstveni problem.

Od zaraznih bolesti u svetu svake godine umire oko 15 miliona osoba i to najčešće od infekcija disajnih puteva, digestivnog trakta, side, tuberkuloze i malarije. Postoje velike razlike u učestalosti obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti među zemljama. U zemljama u razvoju zarazne bolesti čine više od 40% svih uzroka smrti, dok je u razvijenim zemljama taj procenat mnogo manji i iznosi 1%.

U odnosu na 2014. godinu, u Republici Srbiji u 2015. godini smrtnost od zaraznih bolesti pokazuje trend opadanja. Zarazne bolesti su bile uzrok smrti kod 0,3% svih umrlih u našoj zemlji.

Zarazne bolesti su značajne iz mnogo razloga:

• Za neke bolesti još uvek nema uspešnih mera sprečavanja, kao ni adekvatne terapije;
• Postojeće mere sprečavanja se ne koriste svuda na zadovoljavajući način kao što ni adekvatna terapija nije svima dostupna (vakcinacijom na primer, nisu obuhvaćena sva deca sveta, visoka cena lekova za HIV infekciju i hepatitise ograničava mogućnost njihove primene);
• Svaki propust u sprovođenju mera prevencije stvara mogućnost širenja bolesti;
• U poslednjim decenijama došlo je do pojave novih bolesti (Ebola, SARS i druga);
• Dolazi do izmena samog uzročnika bolesti i pojave otpornosti na postojeće lekove;
• Povećava se broj osetljivih na infekcije usled starenja populacije, povećanja broja osoba sa stanjima oslabljenog imuniteta;
• Porast kretanja stanovništva doprinosi širenju i unošenju zaraznih bolesti.

Literatura:

1. http://www.who.int/topics/infectious_diseases/en/
2. Dye C. After 2015: Infectious diseases in a new era of health and development. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 2014;369(1645):20130426.
3. Izveštaj o kretanju zaraznih bolesti u Republici Srbiji. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“, dostupno na: http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Zarazne%20bolesti%20godisnji%20izvestaj%202015.pdf
4. Gledović Z, Janković S, Jarebinski M, Marković Denić Lj, Vlajinac H i sar. Epidemiologija, Medicinski fakultet, Beograd, 2009:165-171.