„Zaštita mladih od manipulacije duvanske industrije i sprečavanje upotrebe duvana i nikotina među mladima“
Tajna je razotkrivena – ako vaš proizvod svake godine ubije 8 miliona ljudi, vi ćete tražiti nove korisnike
Ovogodišnji Svetski dan bez duvana Svetska zdravstvena organizacija je posvetila zaštiti mladih od ciljane kampanje duvanske industrije pridobijanja korisnika za svoje štetne i adiktivne proizvode.
U Srbiji puši 11% mladih starosti 13-15 godina, a bar jednom u životu cigarete je probalo više od trećine mladih (36,8%). Pored toga, nargile puši 9% mladih, a bar jednom u životu je nargile probalo 14,5% mladih. Kod srednjoškolaca taj procenat je viši, pa sada puši nargile 16,6% a probalo je 29,3%. I elektronske cigarete koriste mladi u Srbiji, puši ih 6,2% a probalo je bar jednom 21,6%, duplo više nego odrasli (10,7%). Kod korišćenja svih ovih proizvoda nema bitne razlike između devojčica i dečaka.
Kako industrija cilja na mlade?
Kako bi privukla mlade duvanska industrija na sve načine ulepšava i čini privlačnim svoje proizvode, bilo atraktivnim pakovanjem ili oblikom. U poslednje vreme to je posebno došlo do izražaja kod dizajna elektronskih cigareta koji se proizvode u obliku USB-a i zagrevanih duvanskih proizvoda. Duvanskim i nikotinskim proizvodima dodaju se različiti ukusi (mentol, voće, bombone), kako bi se sugerisalo da su to „zdraviji“ proizvodi.
Najveća promena i inovacija dogodila se u marketingu i reklamiranju duvanskih i nikotinskih proizvoda. Reklamiranje se sve više obavlja putem interneta i duvanska industrija sve češće angažuje poznate i slavne ličnosti „infuensere“ da na društvenim mrežama reklamiraju njihove proizvode. Ovaj način reklamiranja zaobilazi zakone koji zabranjuju reklamiranje duvanskih proizvoda, jer nisu označeni kao reklame već su prikriveno uklopljeni u sadržaje društvenih mreža. Prvenstveni cilj ovakvog načina reklamiranja su devojke i mlade žene.
Duvanska industrija nije oklevala da iskoristi vreme pandemije COVID-19 da nastavi da reklamira i promoviše svoje proizvode. U mnogim državama pod vidom društvene odgovornosti poklanjala je državi respiratore i lična zaštitna sredstva za zaposlene (na primer u Grčkoj, Brazilu, Gruziji, Turskoj, Bangladešu itd.), iako baš duvanski proizvodi oštećuju disajne organe u velikoj meri, pa su pušači imali češće teže kliničke slike bolesti. Kod državnih organa duvanske kompanije su lobirale da se prodavnice duvana izuzmu od zatvaranja u vreme vanrednog stanja (Italija, Austrija, Australija, Češka, Švajcarska itd.). U medijima je objavljeno da BAT (British American Tobacco) uveliko radi na proizvodnji vakcine iz duvana protiv korona virusa. Vrlo promišljen potez je bio da se preko naučnih radova dokaže da pušači manje obolevaju od COVID-19, iako su objavljeni radovi bili u časopisima bez recenzije, bez navođenja mogućeg konflikta interesa, na malom broju nepravilno odabranih ispitanika itd.
Svetska zdravstvena organizacija je pokrenula globalnu kontra-marketinšku kampanju sa ciljem da osposobi mlade da prepoznaju taktiku duvanske industrije i da joj se odupru.