Misija Zdravlje Misija Zdravlje
I ovaj Nacionalni dan bez duvana dočekujemo u atmosferi borbe protiv koronavirusa SARS-CoV-2, koja je obeležila celu prethodnu godinu. Uloga pušenja na zaražavanje koronavirusom, težinu kliničke slike i smrtnost i dalje je u našem fokusu, kao jedan od faktora rizika koji se može izbeći. Još na početku pandemije virusom SARS-CoV-2 relevantne institucije i organizacije su zauzele stav da pušenje, koje oštećuje plućne puteve i parenhim, treba smatrati faktorom rizika za COVID-19.
Ipak, dve francuske studije objavljene u časopisima bez recenzije u aprilu 2020. godine zaključile su da pušači imaju manji rizik da obole od COVID-19, dok je treći rad sugerisao da bi nikotin mogao da štiti od obolevanja. Rezultati navedenih istraživanja nisu se mogli smatrati pouzdanim jer su se istraživanja bazirala na malom broju ispitanika i metodološki su bila manjkava, imala su slab obuhvat bolesnika ili su obuhvatila samo lakše bolesnike, a kontrolisali su mali broj faktora koji mogu uticati na ishod oboljenja. Ipak, ovi radovi bili su veoma zastupljeni u medijima i na društvenim mrežama i u jednom trenutku doveli u Francuskoj do paničnog kupovanja sredstava za odvikavanje od pušenja koja sadrže nikotin, pa je francuska vlada bila prinuđena da ograniči njihovu prodaju. Ni laboratorijska ispitivanja nisu uspela do danas da razjasne ulogu nikotina. Poznato je da virus SARS-CoV-2 ulazi u ćelije preko ACE2 receptora, ali postoje kontroverze oko toga da li nikotin te receptore aktivira ili inhibira.
U međuvremenu objavljen je ogroman broj radova koji su pokušali da razjasne uticaj pušenja na nastanak, tok i krajnji ishod infekcije koronavirusa. Mnogi radovi su na razne načine sistematizovali već objavljene radove, kao na primer Međunarodna unija protiv tuberkuloze i plućnih bolesti (Unija). Rezultati se mogu sažete u tri osnovne oblasti:
1.Uticaj na nastanak infekcije sa COVID-19 nije jasan. Najveći problem predstavlja to što nije moguće ispitivanje dovoljno velikog broja asimptomatskih slučajeva i slučajeva bolesti sa blagim simptomima. Nedavno su objavljene dve studije koje su to uspele i pokazale su da je moguće da pušači imaju niži rizik za nastanak infekcije. U ovim i u drugim studijama, najslabija tačka je definicija pušenja, jer to nije primarni cilj ispitivanja.
- Vrlo su ograničeni podaci o razvoju simptoma i hospitalizaciji koja je duža od 24 sata i studije pate od bitnih slabosti. I u ovom slučaju glavni problem je što se podaci o pušenju uzimaju iz bolničkih istorija bolesti.
- Najjači podaci dobijeni su kod proučavanja težine bolesti, boravka u intenzivnoj nezi i na respiratoru i smrtnog ishoda. Većina studija našla je da postoji značajna povezanost između pušenja i progresije bolesti sa težom kliničkom slikom. Do ovih rezultata došle su i pojedinačne studije i više meta-analiza selektovanih studija.
- Malo podataka ima o uticaju korišćenja elektronske cigarete i rizika za COVID-19. Jedna dostupna studija pokazuje da je rizik značajno povećan kod osoba koje istovremeno koriste cigarete i e-elektronske cigarete. Simptomi se kod ovih osoba javljaju 5 puta češće.
U pokušaju da se ove nedoumice razjasne, ali i uticaj drugih faktora rizika, italijanski stručnjaci su planirali prospektivnu epidemiološku studiju na teritoriji cele zemlje COSMO-IT.
U situaciji kada su preventivne mere u sprečavanju širenja virusa SARS-CoV-2 veoma značajne treba pomenuti da i ovde negativno utiče to što se tokom pušenja dodiruju usne i lice, a u zatvorenom prostoru, kakvi su ugostiteljski objekti, skidaju maske radi pušenja. Ponovo se postavlja pitanje potpune zabrane pušenja u svakom zatvorenom javnom i radnom prostoru i usvajanje Nacrta dopune Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
