Misija Zdravlje Misija Zdravlje
Testament od bake nepušača
Jednog dana došla je gospođa u savetovalište, da se interesuje kako da se pomogne njenoj unuci koja puši par godina. Pokazala je jedan papir koji je napisala kao “testament” za svoju unuku. Smatramo da je ideja vrlo zanimljiva i korisna, pa smo “testament” prepisali doslovce i objavljujemo ga u celini.
„Tvojoj mami i mojoj ćerki rekla sam sve što znam i čega se sećam. Možda zato što predpostavljam da mi godine daju određenu vrstu mudrosti, ili, možda zato što sam sada toliko stara da su moja sećanja pravi muzejski primerci. Moja majka, moja prabaka i ćukunbaka nisu pušile. Mladi treba da veruju da stariji nešto znaju. Zato ja prenosim svoju priču tvojoj majci koja je nepušač a ne tvom ocu pušaču, želim da ti dam nešto vredno, a to je, da život vredi mnogo više od poroka. Ovo je moj testament za tebe, moja duhovna ostavština. Rođena si u ovoj generaciji u kojoj su svi roditelji pušači. Zato možda kontinuitet nepušenja meni znači mnogo više nego ostalima. I ko bi rekao da ćemo imati generaciju kao što je tvoja, koja se toliko, duboko, cinično odnosi prema zdravlju. Možda reagujete na verovanje svojih roditelja da udah duvana može da donese mir. S takvim roditeljima nije ni čudo što ste zbunjeni. Volim da se sećam sebe kakva sam bila nekad, lepa kao što si ti sada. Kad gledam tebe vidim sebe. Ne dozvoli da te duvan zarobi i uništi tvoju lepotu, da uguši vedrinu tvog života. Održi kontinuitet nepušenja naše ženske linije. Prihvati moj testament. Tvoja …. N.N. -76 (nepušač). Za moju i unuke drugih baka.”
Testament od bake pušača
Pacijentkinja na odvikavanju čuva dve unuke od 3 i 10.godina. U kući svi pušači, ćerka, zet i sin. Mislila je da će svojim primerom motivisati i njih, ali oni ne žele da ostave pušenje. Strah je da unuka od 10. godina ne propuši, pa se odlučila da joj pomogne na svoj način, da je upozna sa opasnostima pušenja na vreme.
„Ana dođi da ti nešto kažem. Bila sam kod doktorke za pomoć da ostavim cigarete. Doktorka mi je rekla kako ću to da uradim i da sve to radim polako. Dala mi je program i rekla kako da ga koristim. Mi smo pričale o tome, dala mi je i male knjigice koje treba da čitam. Ona zna da ja slabo vidim pa mi je rekla da mi svakog dana po malo čita i popuni dnevnik, neko koga ja najviše volim. Ta osoba koju ja najviše volim, si ti. Da li bi ti baki čitala, rekla mi je doktorka da to treba čitati više puta kako bi ja zaboravila na cigarete, jer se sa njima dugo družim. Svaki dan ćemo po malo i opet iz početka. Tako ćeš ti meni pomoći da ostavim cigarete, one su jako opasne i ružne.“
Testament od bake bivšeg pušača
Na odvikavanje od pušenja dolaze pušači koji nemaju i koji imaju posledice pušenja na svoje zdravlje. Pacijentkinja obolela od raka pluća, došla na odvikavanje i pokazala visok nivo žaljenja što je ikada stavila cigaretu u usta, počela i nastavila da puši i rekla:
„Ja bih mogla lepo da živim da nisam u „ropstvu“. U mojih 14 godina, bila sam zrelija od svojih vršnjaka, nisam ni sanjala da mogu upasti u „ropstvo“. Da li možete zamisliti kakvo je „ropstvo“ kada ujutro pola sata kašljem bez prestanka, razbudim sve u kući, zidovi su mi prokašljali, i ja posle tog kašlja prvo zapalim cigeratu… „ropstvo“, kad se gušim i kad me moji ukućani spašavaju i prevoze hitno do Urgentnog centra, primam infuzije i kiseonik, vraćaju me iz mrtvih, i ja posle toga prvo zapalim cigaretu…„ropstvo“, što kupujem cigarete a nemam za hranu, živim na „ivici“ i znam da su cigarete glavni uzrok ovog mog „ropstva.“ Dosta je bilo „robovanja!“ sad mi je žao što sam ikada stavila cigaretu u usta i što sam pušila, tako mi je život brzo prošao, kao da sam na jedna vrata ušla a na druga izašla.“
