Misija Zdravlje Misija Zdravlje
Ovogodišnjim Svetskim danom bezbednosti i zdravlja na radu započinje obeležavanje 100 godina od osnivanja Međunarodne organizacije rada (MOR) i napretka u bezbednosti i zdravlju na radu. Tim povodom izdata je publikacija „Bezbednost i zdravlje u središtu rada u budućnosti – primena stogodišnjeg iskustva“. Publikacija daje pregled problema na radu, stečenog znanja i poboljšanja uslova na radu tokom jednog veka, ali i budućih rizika zbog novih tehnologija, demografskih promena, promena u organizaciji rada i izazova održivog razvoja.
Gde smo danas?
Uprkos napretku u primeni boljih mera bezbednosti i zdravlja na radu, procenjuje se da svakodnevno u svetu 1000 radnika umire zbog povreda na radu i još 6500 zbog bolesti povezanih sa radom, što čini godišnje 390 000 smrtnih povreda na radu i 2,4 miliona umrlih zbog bolesti. To znači da u ukupnom opterećenju bolestima u opštoj populaciji faktori sa radnog mesta čine 2,7%. I danas su najčešći faktori rizika sa radnog mesta neodgovarajući ergonomski faktori, faktori rizika za povrede, čestice prašine, gasovi, dimovi i buka, i njihova zastupljenost u radnoj sredini još uvek raste. Najčešći uzrok smrti usled ovih faktora sa radnog mesta su kardiovaskularne (31%), maligne (26%) i respiratorne bolesti (17%).
Novi rizici na radu
Novi rizici javljaju se sa razvojem nove tehnologije koja je prisutna u svim aspektima rada i obuhvata digitalizaciju, robotiku, nanotehnologiju i drugo, što je značajno unapredilo radne uslove. Ipak, uočeni i negativni efekti, na primer moguće narušavanje privatnosti zbog kontinuiranog sakupljanja i beleženja osetljivih podataka o radnicima tokom radnog vremena.
Starenje populacije je prisutno u mnogim delovima sveta i to je veliki izazov za organizaciju i način rada. Žene češće rade u neformalnim sektorima i od kuće, što ih sklanja sa visokorizičnih radnih mesta, ali podrazumeva i slabiju kontrolu rada što predstavlja profesionalni rizik.
Klimatske promene koje izaziva ljudska aktivnost značajno menjaju svet rada i život uopšte. Zagađenje vazduha koje nastaje iskopavanjem uglja ugrožava život radnika, a njegovo korišćenje i sagorevanje život ljudi i životnu sredinu. Zelene tehnologije i poslovi smanjuju rizike u radnoj sredini, ali treba predvideti nove rizike, na primer, usled izlaganja hemijskim materijama u reciklažnom sektoru.
Nastale promene organizacije rada u svetu koji je na mnogo načina povezan, uslovile su značajno povećanje prekovremenih radnih sati i nestandardne vrste zaposlenja. Rad od kuće smanjuje stres usled svakodnevnog putovanja na posao i omogućava bolju organizaciju rada prilagođenu pojedincu, međutim rad od kuće briše razliku između časova rada i odmora i stvara drugu vrstu psihološkog opterećenja.
Kako preduprediti nove rizike?
Pre svega, potrebno je pratiti nastanak novih rizika na radu, i procenjivati njihov bezbednosni i zdravstveni rizik za radnike. Za to je neophodan multidisciplinarni pristup koji uključuje mnogobrojne sektore i aktivnosti kao što su usvajanje zakona (o radu i bezbednosti i zdravlju), dizajn radnog mesta (inženjerstvo, ergonomija, softveri, automatizacija), oruđe za rad (tehnologija, zdravstvena tehnologija, senzori), javno zdravlje (ishrana, fizička aktivnost) i zdravlje radnika (psihologija, ergonomija, medicina rada i organizacija rada). Neophodno razvijanje kapaciteta za bezbednost i zdravlju na radu, učenje i sticanje znanja pre stupanja na posao, u toku rada i pri svakoj promeni na radnom mestu, i to i kod radnika i kod poslodavaca. Pošto je rad socijalna determinanta javnog zdravlja, više pažnje treba usmeriti na promociju zdravlja, prevenciju i rešavanje psihosocijalnih rizika, mentalnih poremećaja i nezaraznih bolesti.
Međunarodna organizacija rada usvojila je više od 40 međunarodnih standarda u oblasti rada vezanih za fundamentalne i opšte principe bezbednosti i zdravlja na radu, specifične rizike na radu i specifične sektore i industrije putem konvencija, preporuka, vodiča dobre prakse i dr. Uspešna aktivnost u bezbednosti i zdravlju na radu postiže se zajedničkim radom državnih organa, sindikata i poslodavaca uspostavljanjem stalnog socijalnog dijaloga.
Početkom 2019. godine Globalni komitet MOR o budućnosti rada objavio je „Univerzalnu garanciju rada“ koja uključuje fundamentalna radnička prava kao što su adekvatna primanja za život, ograničeno radno vreme kao i bezbedan i zdrav rad koji se mora smatrati osnovnim ljudskim pravom.
Sad je vreme za akciju!
