Misija Zdravlje Misija Zdravlje
Šta je profesionalni rak?
Profesionalni rak nastaje nakon duže izloženosti hemijskim, fizičkim i biološkim kancerogenim agensima na radnom mestu. Obično ima ozbiljan klinički tok i ishod. Profesionalna kancerogena materija je svaki hemijski, fizički ili biološki agens sa radnog mestu koja povećava rizik od nastanka malignog oboljenja među izloženim radnicima.
Krajem XVIII veka (1775) ser Percival Pot, tada vodeći britanski hirurg, prvi put je opisao nastanak profesionalnog raka odnosno upadljivo čest nastanak karcinoma skrotuma kod dimničara. On je povezao izuzetno teške uslove rada dimničara, obično mladih dečaka koji su se spuštali u dimnjak i bili u stalnom kontaktu sa produktima sagorevanja, sa pojavom raka skrotuma, iako nije mogao da objasni uzrok bolest. Potovi detaljni opisi užasnih radnih uslova ovih dečaka pokrenuli su i socijalne mere, ali tek nekih 60 godina kasnije, pa je donesen zakon koji zabranjuje njihovo spuštanje u dimnjake. Nakon toga, krajem IX veka dokumentovani su i češći slučajevi raka pluća kod rudara u rudnicima metala u Nemačkoj. Ipak, intenzivno proučavanje profesionalnog raka počinje pedesetih godina XX veka.
Kako utvrđujemo da li je maligna bolest posledica uslova na radnom mestu?
Mnoge kancerogene materije za koje postoje dokazi da izazivaju rak kod ljudi otkrivene su na radnim mestima, na kojima su radnici izloženi velikom broju štetnih materija. Koncentracije štetnih materija na radnom mestu znatno su više od onih u spoljašnjoj sredini čije se koncentracije redovno mere i rizik procenjuje, radnici su sličnih osobina i načina rada i izloženi su kancerogenim materijama u dugom vremenskom periodu, pa epidemiolozi i lekari mogu lakše da uoče i identifikuju uzročnike raka.
Nekoliko specijalizovanih institucija u svetu procenjuje kancerogeni rizik pojedinih materija, ali se danas najčešće oslanjamo na listu Međunarodne agencije za istraživanje raka u Lionu, agencije Svetske zdravstvene organizacije. Serija monografija koju je izdala Međunarodna agencija za istraživanje raka daje najsistematičniju evaluaciju kancerogenog rizika koji za ljude predstavlja ekspozicija različitim agensima. Monografije se publikuju od 1972. g. i do danas je objavljeno ukupno 123, u kojima je procenjen kancerogeni rizik ukupno 1013 različitih agenasa. Rizik se procenjenuje na osnovu eksperimentalnih istraživanja na životinjama, podataka iz laboratorijskih (in vitro) testova i epidemioloških studija, čiji su dokazi o kancerogenom efektu neke supstance neophodnan uslov za priznavanje uzročnosti.
Agensi koje je Međunarodna agencija za istraživanje raka procenjivala klasifikovani su na sledeći način:
Grupa 1 – kancerogeni za ljude – 120 agensa
Grupa 2A – verovatno kancerogeni za ljude – 82 agensa
Grupa 2B – moguće kancerogeni za ljude – 311 agensa
Grupa 3 – ne može se klasifikovati u odnosu na kancerogeno dejstvo – 499
Grupa 4 – verovatno nije kancerogen za ljude -1
Ekspozicija kancerogenim materijama na radnom mestu
Dokazano kancerogeni agensi sa radnog mesta obuhvataju hemijska jedinjenja i mešavine, fizičke i biološke agense i određene industrijske procese. Nije uvek jednostavno proceniti koji agens se može smatrati profesionalnim kancerogenom. Većina agensa iz radne sredine javlja se i u životnoj sredini, i obrnuto. Poznato je da je azbest prisutan u rudnicima pri eksploataciji, kao i u mnogim industrijama, pre svega u građevinarstvu, brodogradnji, a u prošlosti i u auto industriji, budući da je to materija sa izuzetnim osobinama. Međutim, upravo zbog toga što je široko prisutan i u životnoj okolini, on predstavlja rizik i za osobe u svakodnevnom okruženju. Slično se može reći i za, na primer, benzen i radon. S druge strane, sunčevo zračenje i duvanski dim pre svega su nepovoljni agensi iz životne sredine, ali njima mogu biti izloženi i radnici. Svi radnici koji radno vreme provode na otvorenom (mornari, građevinski radnici itd.) izloženi su dugotrajnom sunčevom zračenju. Ugostiteljski radnici, u onim državama u kojima je pušenje dozvoljeno u zatvorenim objektima, takođe su tokom celog radnog vremena izloženi duvanskom dimu.
Za pojedine kancerogene agense sa radnog mesta sa velikom sigurnošću možemo reći da su povezani sa nastankom malignih bolesti. Tako, na primer, izloženost vinil hlorid monomeru može prouzrokovati redak tumor jetre (angiosarkom jetre), a izloženost benzidinu rak mokraćne bešike. Postoje, međutim neki industrijski procesi u kojima se maligne bolesti javljaju značajno češće, ali se ne zna tačno o kome se uzročnom agensu radi, kao na primer češće javljanje raka pluća kod molera, raka mokraćne bešike u proizvodnji aluminijuma ili različitih malignih bolesti u gumarskoj industriji.
Lista profesionalnih agensa uključuje sledeće:
- prirodna vlakna: azbest, silicijum dioksid iz kvarca, prašinu vune i drveta,
- metale: arsen, nikl, kadmijum, šestovalentni hrom, neorgansko olovo itd.,
- organske rastvarače: benzen, trihloretilen itd.,
- reaktivne hemijske materije: etilenoksid, 1,3-butadien, formaldehid, vinilhlorid monomer, izloženost duvanskom dimu („pasivno pušenje“) itd.,
- mineralna ulja, produkte sagorevanja nafte, izduvne gasove dizela, naftu iz škriljaca, čađ itd.,
- policklične aromatske ugljhovodinice (benzo[a]piren),
- aromatske amine: 2-naftilamin, 4-aminobifenil
- insekticid lindan
- fizičke agense: jonizujuće zračenje (sve vrste zračenja, radijum, radon itd.), sunčevo zračenje
- biološke agense: hepatitis B virus, hepatitis C virus, HIV
Najčešće maligne bolesti povezane sa radnim mestom
Kao posledica ekspozicije kancerogenim agensima na radnom mestu najčešće se javljaju rak pluća, zatim rak mokraćne bešike, leukemije, rak kože, maligni mezoteliom, rak nosne šupljine i paranazalnih sinusa i dr. Maligni tumori nastali kao posledica ekspozicije na radnom mestu klinički se ne razlikuju od ostalih malignih tumora, na isti način se dijagnostikuju i leče. Ipak, vrsta i lokalizacija tumora mora biti povezana sa specifičnom ekspozicijom na radnom mestu. Takođe, mora postojati vremenski sled, tj. latentni period između početka ekspozicije i kliničke manifestacije bolesti, koji u slučaju profesionalnog raka može biti nešto skraćen.
Procene o tome u kojoj meri izloženost na radnom mestu uzrokuje nastanak profesionalnog raka kreću se od 3% do 10%. Kada posmatramo smrtnost od svih bolesti koje su posledica izloženosti na radnom mestu, maligne bolesti su na drugom mestu i odgovorne su za 26% svih umrlih.
Kako sprečiti profesionalni rak
Sve profesionalne maligne bolesti mogu se sprečiti. Najefikasniji način jeste da se štetni agensi i industrijski procesi iz radne sredine potpuno odstrane i zamene drugim agensima koji ne izazivaju maligne bolest. Kako to često nije moguće, mora se insistirati na maksimalno mogućem snižavaju koncentracija kancerogenih agensa ili dužine izloženosti u toku rada, uz redovno merenje izloženosti i kontrolu inspekcije rada. Taj cilj se u nekim slučajevima (isparljive hemijske materije, jonizujuće zračenje) postiže ugradnjom zatvorenih sistema proizvodnje. Na kritičnim radnim mestima gde se navedene mere teško mogu sprovesti treba smanjiti broj radnika i omogućiti njihovu čestu rotaciju. Zaposlenima treba obezbediti odgovarajuću zaštitnu opremu. Potrebno je redovno informisati radnike o svim rizicima na radu i načinu njihove prevencije, a poslodavac im mora obezbediti redovne preventivne lekarske preglede u skladu sa zakonom.
